Pre 20 godina rodio se Web

Sve je počelo 12. marta 1989. sa frustriranim 29-godišnjim programerom koji je strasno voleo red.

Tim Berners-Li, sada poznat kao osnivač svetske mreže – World Wide Weba, radio je kao konsultant u Cernu, evropskoj laboratoriji za fiziku čestica u predgrađu Ženeve. Berners-Li je voleo tu laboratoriju. Bila je puna stimulativnih projekata i kreativnih ljudi, ali njegov rad i rad njegovih kolega je otežavao nedostatak institucionalnog znanja.

Zato je predložio da se Cernovoj mreži doda „hipertekst“, odnosno da se u dokumente ugradi softver koji će ukazivati na druge dokumente koji su s njima u vezi. I tako je rođen Web, globalna komunikaciona mreža koja je prodrmala sve privredne grane, stvorila ogromno bogatstvo i promenila način na koji obični ljudi žive.

„Kad su dve godine tipičan period boravka, informacije se stalno gube“, napisao je Berners-Li u svom izveštaju predlažući nov sistem upravljanja informacijama. „Tehnički detalji prošlih projekata su ponekad zauvek izgubljeni ili se mogu pronaći samo detektivskom istragom.“

Danas 13. marta Cern će zvanično proslaviti dvadesetogišnjicu predloga koji je Tim Berners-Li predao svom supervizoru Majku Sendalu pod naslovom „Upravljanje informacijama: Predlog“ (Information Management: a Proposal). Majk je predlog opisao kao „nejasan, ali uzbudljiv“ i klimnuo potvrdno odobrivši mu da ga dalje razradi. Sledeće godine rođen je Web.

Proslava će se održati u kupolastoj drvenoj građevini po kojoj se Cern prepoznaje – „Globusu nauke i inovacija“ – od 14.00 do 17.30. Sastojaće se od kratke prezentacije veterana Weba, govora koji će održati Tim Berners-Li i niza prezentacija koje će održati pojedinci za koje Tim veruje da danas rade uzbudljive stvari s Webom. Mada će svečanosti prisustvovati samo zvanice, svi će moći da je gledaju, jer će se direktno prenositi preko Interneta (dovoljno je otići na adresu http://webcast.cern.ch)

Šta je sledeće? „Jedino što možete predvideti u vezi Interneta jeste to da će se pojaviti iznenađujuće aplikacije koje niste mogli da predvidite“, rekao je Len Klajnrok, profesor kompjuterskih nauka na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, koji je ranih šezdesetih godina dok je studirao na MIT-u, razvio matematičku teoriju komutacije paketa, tehnologije koja se nalazi u osnovi Interneta.

Kao i ostali očevi Interneta i Klajnrok je bio zapanjen snagom Berners-Lijeve ideje. I pored toga trebalo je da prođe izvesno vreme da se glas proširi, jer on je svoj softver napisao 1990, a prvu Web lokaciju napravio 1991.

„Pokušavao sam ljudima da objasnim šta će to moći da radi, kako će izgledati i zašto će biti zanimljivo, a oni su me gledali belo“, izjavio je Berners-Li u jednom intervjuu 2002.

Potom su u januaru 1993. Mark Andresen i Erik Bina, studenti sa Univerziteta Ilinoja, objavili prvi grafički čitač Weba. Berners-Li je prosledio vest o njihovom softveru nekim diskusionim grupama i uskoro su tehnički potkovani pojedinci širom sveta počeli da ga preuzimaju.

Krejg Partridž, vodeći naučnik u kompaniji BBN Technologies koja je krajem šezdesetih godina prošlog veka izgradila Internet, seća se kako mu je kolega organizovao prvo krstarenje Webom 1993. Mada je tada na njemu postojalo tek dvestotinak mesta za obilaženje „bilo je jasno da će to oduvati sve konkurentske informacione usluge“, priseća se on. „Tim je to uradio na pravi način.“

Pravi da, ali ne i savršen. Sve Web strane dobile su imena zvana uniformni lokatori resursa (Uniform Resource Locator, URL), kao kada biste knjige u biblioteci imenovali na osnovu polica na kojima se nalaze. „Niste mogli da pomerate knjige ni da dodajete nove police“, kaže Dejvid Klark, stariji istraživač na MIT-u koji je učestvovao u razvoju Interneta od sredine sedamdesetih godina.

Pored toga, ni Internet ni protokoli koje mu je Berners-Li dodao, nisu bili izgrađeni imajući na umu bezbednost. „Mi smo svima verovali i maksimalno smo olakšali pristup mreži i učinili ga anonimnim“ rekao je Klajnrok. „Način na koji smo postavili stvari bio je savršena formula za mračnu stranu.“

Međutim, to neće zaustaviti njen stalni razvoj, uključujući i planove za njeno širenje u svemir. (M.V.)

Microsoft Windows 7

Pre beta kod za Windows 7 predstavljen je ove nedelje i predstavlja pokušaj da se ovaj operativni sistem učini bržim, lakšim za upotrebu i što više prilagodljiv.

U tekstu su korišćene slike i prikazi autora PC World objavljenih 28.10.2008. godine

Microsoft je izbacio Sidebar,  postoji kod Viste, ali je zadržao Gadgets-e. Oni sada mogu da leže bilo gde na desktpo-u.
Taskbar i Start menu sada uključuju Jump List, pregled najčešće korišćenih aplikacija kao i fajlova, koje ste koristili učestalo.
Devise Stage je nova pogodnost koja objedinjuje sve informacije (od drajvera, aplikacija do uputstava) vezanih za pojedinačne telefone, štampače ili druge delove hardwera. Dozvoljava vam da im svima pristupite iz jednog prozora. Ovo će vam biti dostupno jedino ako proizvođač hardwera kreira XML dokument zasnovan na Microsoft- ovom predlošku za XML.
Windows 7 predstavlja biblioteke, koje su virtualni folderi, koji obezbeđuju lak pristup željenom sadržaju lociranom na vašem PC-u ili na mreži. Operativni sistem se isporučuje sa nekoliko uobičajnih biblioteka (dokumenti, muzika, fotografije, video) baziranih na tipovima fajlova a vi možete napraviti biblioteke na osnovu sopstvenih kritrija, kao na primer određena vrsta muzike ili fotografije snimljene određenog dana.  
Vistin dosadni User Account Control postao je manje dosadan. Sada vam je dopuštena kontrola bezbednosnih rizika koju možete sami da podešavate.

Novi Windows Solution Center omogućava vam preged sistemskih upozorenja o potencijalnim problemina kada vam to odgovara a ne kada ste u sred nekog drugog posla.
Nova Federated Search mogućnost sakuplja rezultate pretrage sa više PC-a na mreži u jednu zajedničku listu. 
Windows 7 predstavlja klizajući interfejs za izbor, podešavanje i ili kreiranje tema za desktop.

Nova Magnifier mogućnost dozvoljava vam pregled samo dela ekrana u Windowsu 7.

Pitate se gde vam je desktop? Ako često radite sa više prozora i imate potrebu da nešto pokrenete sa vašeg desktopa imate priliku da brzo bacite pogled na desktop. Evo izgleda desktop-a Windows-a 7 pre nego što kliknete u donji desni ugao taskbara.

Ovde je prikazan isti desktop posle klika sa skrivenim prozorima.

Windows 7 može da rutira muziku i video sadržaj sa vašeg PC-a u vašoj kućnoj mreži do streaming uređaja na Net-u.

Novi Windows media player

Jump Lista obezbeđuje pristup najčešće izvođenom sadržaju.

Paint i WordPad koriste ribbone predstavljene u Officu 2007.

Složeniji kalkulator.

Pomoć oko uštede energije kada je Windows 7 instaliran na laptopu.

Godinu dana gledano kroz brojeve

Oktobra 2007. godine krenuli smo sa ovom novom web prezentacijom Zavoda za javno zdravlje "Timok" Zaječar. Za proteklih godinu dana objavili smo 168 članaka, 27 stručnih radova zaposlenih i pokušali da iz meseca u mesec objavimo ono najinteresantnije iz rada Zavoda.

U proteklom periodu imali smo 2390 posetioca i 10555 pregledanih stranica. Prosečno vreme boravka na našem sajtu bilo je 3,28 minuta po posetiocu.

Preko pretraživača nas je pronašlo 55,61 % naših posetioca a 99,29 % njih koristilo je windows operativni sistem, 55,61 % internet explorer a 37,45 % firefox.

Iz Srbije posetioci su dolazili iz mrežnih čvorišta u Subotici, Somboru, Kuli, Kikindi, Zrenjaninu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Pančevu, Valjevu, Čačku, Kraljevu, Kragujevcu, Jagodini, Aleksincu, Nišu, Prokuplju, Leskovcu, Vranju i Prištini. Iz okruženja iz Podgorice, Bara, Brčkog, Tuzle, Doboja, Prijedora, Banja Luke, Tuzle, Zenice, Sarajeva, Mostara, Splita, Kranja, Ljubljane, Budimpešte, Montane, Sofije, Plovdiva, Skoplja, Delčeva, Štipa, Bitolja i Đevđelije.

Cenovnik usluga Zavoda i razni zahtevi za izvršenje usluga preuzeti su sa sajta 336 puta dok su objavljeni stručni radovi preuzeti 783 puta.

Ono što naši korisnici nisu u dovoljnoj meri koristili jesu web zahtevi koji im omogućuju da direktno sa sajta zatraže izvršenje neke naše usluge. 

Ipak se kreće

Bio sam učesnik, pažljivi slušaoc, projektne konferencije o uvođenju elektronske zdravstvene dokumentacije u Srbiji održane 17.04.2008. godine.
Sam koncept elektronske zdravstvene dokumentacije ostavio je snažan utisak na mene jer je odrađen savremenim ICT tehnologijama i zasnovan na održivim principima implementacije i daljeg razvoja.
Danas sam pročitao još jednu vest koja me je prijatno iznenadila i koja, sklopljena iz različitih izvora, glasi:

Unapređenje informacionog sistema upravljanja javnim finansijama, u sklopu reforme državne uprave, omogućava transparentnost, efikasniju kontrolu i upravljanje javnim finansijama, po evropskim stanardima. Ministarstvo finansija Republike Srbije počelo je primenu tog sistema 3. januara 2008. godine i do sada je povezano 110 direktnih budžetskih korisnika i 145 filijala i ekspozitura Uprave za Trezor. U drugoj fazi primene savremenog sistema upravljanja javnim finansijama, najkasnije za dve godine, planirano je da svi direktni i indirektni budžetski korisnici, njih više od 3500, budu priključeni na taj sistem.

Sistem za upravljanje javnim finansijama omogućava elektronsko povezivanje budžetskih korisnika i izdavanje naloga za plaćanje, kao državno elektronsko bankarstvo.Informacioni sistem upravljanja finasijama razvila je i implementriala kompanija Hjulit Pakard.

Prednosti novog sistema

- direktan pristup budžetskih korisnika sistemu preko svojih računara (decentralizacija i demokratizacija kontrole nad izvršenjem budžeta),

- kontrola namenskog trošenja sredstava kroz postupak najave plaćanja,

- evidentiranje svih dokumenata za plaćanje: rešenja, računi, ugovori,

- praćenje naloga za plaćanje u svakom trenutku, štampanje izveštaja o prihodima i rashodima.

Obezbeđen je i osiguran rad sistema bez otkazivanja. Implementirano je Business Continuity rešenje, koje podrazumeva još jednu istovetnu instalaciju koja je u svakom trenutku spremna da preuzme rad primarnog sistema i nesmetano nastavi rad korisnika.

Nivo održavanja kompletnog sistema uključuje i proaktivnu komponentu praćenja sistema, i preventivno preduzimanje određenih akcija kako bi se sprečili bilo kakvi incidenti na sistemu.

U kratkom vremenskom periodu predstavljena su dva projekta koja bi trebalo da u narednih par godina ustanovu u kojoj radim približe savremenim informacionim tokovima. Na nama samima ostaje da pronađemo nedostajuća sredstva i pripremimo našu infrastrukturu, mislim na računarsku mrežu, kako bi mogli da koristimo sve pogodnosti koje ovi projkti donose.

ZIS

U jesen 2006. godine prvi put sam prisustvovao radionicama vezanim za zdravstveni informacioni servis.
Poznanici, koji u zdravstvenim ustanovama Srbije rade duže od mene, su moje početno oduševljenje projektom, dočekali dosta hladno i suzdržano uz komentar da će se i ovaj projekat završiti kao i predhodni pokušaji uvođenja jedinstvenog informacionog sistema u zdravstvu.
Decembra 2007. godine pokušao sam da dobijem informaciju o tome u kojoj se fazi razvoja projekat nalazi i nisam uspeo u tome.
Januara 2008. godine, kopajući po internetu, naleteo sam na open source projekat Community Health Information Tracking System (CHITS) i u njihovoj sekciji posvećenoj razvoju projekta pronašao zanimljivu sličicu koju sam malo doradio da bih iskazao moje sadašnje mišljenje o ZIS-u.

Klikni na sliku za bolji prikaz.

Спам и Хоакс

Спам

Безбројне поруке које неки корисници примају имејлом, а које рекламирају производе за које никада нису изразили интересовање, обавештавају о темама на које се нису претплатили, лажне приватне поруке које воде на странице порнографског садржаја, све су то само неки од облика спама. Укратко, свака порука дистрибуирана масовно коју нисте затражили класификује се као спам.

Данашњи забрињавајући податак је да три четвртине свих e-mail порука на Интернету пресдтацља спам. Овоје узрок економије великих бројки. Наиме, послати неколико милиона порука путем e-mail постаје све лакше и јефтиније, док ће се међу тих неколико милиона примаоца готово сигурно наћи неки који ће производ наручити или следити линк који некоме осигурава наплату рекламе. Будући да ширењем спама трошкови одржавања e-mailа сервера вртоглаво расту, а корисност e-maila због количине смећа нагло опада, пружаоци интернет услуга широм света врло оштро санкцинишу доказане дистрибутере. Због овог феномена индустрија спама све мање зазире од илегалних метода дистрибуције.

Сетите се само колико сте пута видели да сте примили неке поруке у којима се од вас тражи да тај e-mail пошаљете некоме другоме или да платите само 10 $ и добићете богатство. Такве поруке су врло честе и називамо их преварама односно хоаксима.

Хоакс

У информационим технологијама, хоакс представља сваку поруку која лажним информацијама наводи корисника да ода поверљиве податке или без оправданог разлога предузме неку радњу.

Најчешће се ради о крађи приступних података банковном рачуну, али уобичајени су и ланчани имејлови који упозоравају кориснике о непостојећим претњама или их наговарају да предузму неку деструктивну радњу на свом рачунару.

Најпознатији облици преваре траже од примаоца да преко свог банковног рачуна пребаци мању своту новца на неки други рачун. Корисници, примамљени богатим провизијама често остану без новца, дајући непознатој страни податке о приступу својем рачуну или несвесно суделују у илегалној новчаној трансакцији. Међу ређим облицима налазе се ланци среће (или несреће) и вести о лажним вирусима.

Просечна превара препознатљива је по изразито драматичном тону и тексту који на сензационалистички начин говори о некој невероватној појави. Обично се оправдава изјавом у самом тексту у којој аутор употребљава изразе као "знам да звучи невероватно" или "зачудиће вас ово што вам пишем" како би задобио поверење корисника. Крајњи корисници треба да приступају оваквим порукама на крајње пажљив начин, па ако имају реалан разлог да верују да је порука аутентична, треба да покушају да провере идентитет пошиљаоца. Свако одбијање да се одају детаљи о идентитету или инсистирање на коришћењу контактних информација одвојених од адресе пошиљаоца упућују на превару.

Разлог за горе наведено цитирање Википедије је мејл који ових дана кружи интернетом и који ће највероватније стићи и до вас. Садржина овог мејла је следећа:

POSALJITE OVO SVIMA IZ ADRESARA - HITNO

Narednih dana morate paziti da ne otvarate mail zvan "invitation", bez obzira tko vam to salje, jer to je virus koji "otvara" olimpijsku baklju koja izgori hard disk na vasem kompjuteru. Ovaj virus cete dobiti od osobe koju imate u vasem adresaru, zato morate ovaj mail poslati na sto vise adresa, jer bolje je dobiti ovaj mail 25 puta, nego dobit virus i otvoriti ga. Ako dobijete mail sa imenom " invitation" ne otvarajte ga nego ga odmah obrišite. To je najgori virus (objavljeno na CNN-u), klasificiran od Microsofta kao virus najrazorniji ikad postojeci. Ovaj virus otkriven je jucer poslijepodne od MCAfee, te za taj virus još nema obrane. Ovaj virus uništava sektor Zero hard diska, gdje je vitalna informacija skrivena. Poslije toga je vaš hard disk neupotrebljiv,kao i podaci na njemu.
Pošaljite ovaj mail svima Vama poznatima.!!!
Informaciju možete proveriti na internetu !

Они са бољим памћењем сетиће се дана из 2006. године. Тада је порука исте садржине харала интернетом и чак била једна од вести на дневнику РТС-а. Касније је ова тв кућа и демантовала ову вест и извинила се својим гледаоцима.

Зато не наседајте и немојте да будете део спам ланца.

web aplikacije

16.12.2007. godine www.itsvet.com objavio je vest, preuzetu sa www. infoword.com od 13.12.2007. godine, da su OpenOffice.org i provajder online aplikacija Ulteo pokrenuli beta projekat koji hostuje OpenOffice.org 2.0 na Ulteo-voj Online Desktop infrastrukturi, dajući korisnicima online pristup aplikacijama do 1GB skladištenog kapaciteta. Paketu office aplikacija moći će te da pristupe preko Web pretraživača bilo da koriste Windows, Linux ili Mac OS. Beta korisnici imaju pristupa i delu projekta koji omogućava saradnju korisnika to jest mogućnost da sa drugim korisnicima radite zajedno na pojedinom dokumentu u realnom vremenu.

Florian Effenberger, marketing project co-lead u OpenOffice.org, je rekao da sada svko može koristiti OpenOffice.org sa bilo kog povezanog računara, u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta. Možete raditi zajedno na dokumentima "online" i sarađivati sa drugima. Ovo je posebno interesantna mogućnost za izvođenje obuke za rad u OpenOfficu kao i za rad u okviru radne grupe.

Thierry Koehrlen, CEO u Ulteo je rekao da je Ulteo veoma ponosan što isporučuje OpenOffice zajednici na nov i koristan način, "on line i sa omogućenom saradnjom korisnika.

Da bih isprobao nove mogućnosti registrovao sam se na Ulteo sajtu i nakon par sati dobio lozinku za pristup. Kako je ceo projekat još u beta fazi testiranja na početku me je dočekalo obaveštenje da je u ovom trenutku previše korisnika konektovano na aplikaciju i da pokušam kasnije. Sledeći pokušaj je bio uspešniji i našao sam se u okruženju OpenOffice aplikacija.

Za početak otvorio sam Write i rad u njemu je bio dovoljno udoban s obzirom na beta test fazu. Naš kodni raspored još uvek nije ugrađen tako da je u ovom trenutku nemoguće koristiti naša specifična slova "čćšđ" kao ni ćirilicu.

Probni dokument sam snimio u svoj folder u svom home direktoriju, iskoristio mogućnost štampanja, to jest aplikacija vam štampa dokument u pdf formatu i omogućava da takav dokument preuzmete na lokalni disk.

Zatim sam bez problema "uplodovao" jednu probnu bazu podataka rađenu u base-u i otvorio je bez problema.

Za sada mi se čini da "google docs" pruža nešto veći konfor u radu, sa sličnim mogućnostima, ali suština cele priče je u tome da smo na pragu vremena kada će vam, za obavljane posla, osim operativnog sistema na računaru biti potreban samo browser i dobra konekcija na internet, sve ostalo pružiće vam web servisi.