Pre 20 godina rodio se Web

Sve je počelo 12. marta 1989. sa frustriranim 29-godišnjim programerom koji je strasno voleo red.

Tim Berners-Li, sada poznat kao osnivač svetske mreže – World Wide Weba, radio je kao konsultant u Cernu, evropskoj laboratoriji za fiziku čestica u predgrađu Ženeve. Berners-Li je voleo tu laboratoriju. Bila je puna stimulativnih projekata i kreativnih ljudi, ali njegov rad i rad njegovih kolega je otežavao nedostatak institucionalnog znanja.

Zato je predložio da se Cernovoj mreži doda „hipertekst“, odnosno da se u dokumente ugradi softver koji će ukazivati na druge dokumente koji su s njima u vezi. I tako je rođen Web, globalna komunikaciona mreža koja je prodrmala sve privredne grane, stvorila ogromno bogatstvo i promenila način na koji obični ljudi žive.

„Kad su dve godine tipičan period boravka, informacije se stalno gube“, napisao je Berners-Li u svom izveštaju predlažući nov sistem upravljanja informacijama. „Tehnički detalji prošlih projekata su ponekad zauvek izgubljeni ili se mogu pronaći samo detektivskom istragom.“

Danas 13. marta Cern će zvanično proslaviti dvadesetogišnjicu predloga koji je Tim Berners-Li predao svom supervizoru Majku Sendalu pod naslovom „Upravljanje informacijama: Predlog“ (Information Management: a Proposal). Majk je predlog opisao kao „nejasan, ali uzbudljiv“ i klimnuo potvrdno odobrivši mu da ga dalje razradi. Sledeće godine rođen je Web.

Proslava će se održati u kupolastoj drvenoj građevini po kojoj se Cern prepoznaje – „Globusu nauke i inovacija“ – od 14.00 do 17.30. Sastojaće se od kratke prezentacije veterana Weba, govora koji će održati Tim Berners-Li i niza prezentacija koje će održati pojedinci za koje Tim veruje da danas rade uzbudljive stvari s Webom. Mada će svečanosti prisustvovati samo zvanice, svi će moći da je gledaju, jer će se direktno prenositi preko Interneta (dovoljno je otići na adresu http://webcast.cern.ch)

Šta je sledeće? „Jedino što možete predvideti u vezi Interneta jeste to da će se pojaviti iznenađujuće aplikacije koje niste mogli da predvidite“, rekao je Len Klajnrok, profesor kompjuterskih nauka na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, koji je ranih šezdesetih godina dok je studirao na MIT-u, razvio matematičku teoriju komutacije paketa, tehnologije koja se nalazi u osnovi Interneta.

Kao i ostali očevi Interneta i Klajnrok je bio zapanjen snagom Berners-Lijeve ideje. I pored toga trebalo je da prođe izvesno vreme da se glas proširi, jer on je svoj softver napisao 1990, a prvu Web lokaciju napravio 1991.

„Pokušavao sam ljudima da objasnim šta će to moći da radi, kako će izgledati i zašto će biti zanimljivo, a oni su me gledali belo“, izjavio je Berners-Li u jednom intervjuu 2002.

Potom su u januaru 1993. Mark Andresen i Erik Bina, studenti sa Univerziteta Ilinoja, objavili prvi grafički čitač Weba. Berners-Li je prosledio vest o njihovom softveru nekim diskusionim grupama i uskoro su tehnički potkovani pojedinci širom sveta počeli da ga preuzimaju.

Krejg Partridž, vodeći naučnik u kompaniji BBN Technologies koja je krajem šezdesetih godina prošlog veka izgradila Internet, seća se kako mu je kolega organizovao prvo krstarenje Webom 1993. Mada je tada na njemu postojalo tek dvestotinak mesta za obilaženje „bilo je jasno da će to oduvati sve konkurentske informacione usluge“, priseća se on. „Tim je to uradio na pravi način.“

Pravi da, ali ne i savršen. Sve Web strane dobile su imena zvana uniformni lokatori resursa (Uniform Resource Locator, URL), kao kada biste knjige u biblioteci imenovali na osnovu polica na kojima se nalaze. „Niste mogli da pomerate knjige ni da dodajete nove police“, kaže Dejvid Klark, stariji istraživač na MIT-u koji je učestvovao u razvoju Interneta od sredine sedamdesetih godina.

Pored toga, ni Internet ni protokoli koje mu je Berners-Li dodao, nisu bili izgrađeni imajući na umu bezbednost. „Mi smo svima verovali i maksimalno smo olakšali pristup mreži i učinili ga anonimnim“ rekao je Klajnrok. „Način na koji smo postavili stvari bio je savršena formula za mračnu stranu.“

Međutim, to neće zaustaviti njen stalni razvoj, uključujući i planove za njeno širenje u svemir. (M.V.)